Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
dejo36 blog

Tada sam popio prvo pivo u život..- CHEGOVIC 3

 Otac me povede u kafanu da mi čestita... E...
Au školu se ufatismo, društvo, nas osam. I svi u zadnje klupe. Bogomi,
tada su me cijenili ka finoga, poštenoga...  Tada sam popio prvo pivo u život...
Otac me povede u kafanu da mi čestita... E...
Au školu se ufatismo, društvo, nas osam. I svi u zadnje klupe. Bogomi,
tada su me cijenili ka finoga, poštenoga...
A Kemo, jedan moj drug, vazda je ima para. Bio je bogat. Otac mu je bio
krojač. A bio je s nama i jedan Lazo koji nije moga izgovarat "s" već sve "š".
Njemu se Kemo najviše sprda. I Lazo govoraše: "Vala ću te omrsit jednom.
Neka, neka, omršiću te", veli. Mi smo se smijali tome. Niko nije vjerova da
će on donijet slaninu u školu. Ali, donese je!
Dogovorismo se nas nekolicina - i jedan mu skoči na leđa i - tap, na
zemlju, a Lazo slaninu Kemu posred usta, krk! Razumiješ.
A on je strašno gleda na to da ne dodirne slaninu ili svinjsko meso.
Vjerova je u nešto, razumiješ.
Mi smo mislili umrijeće.
Zapjenio!
A i prepadosmo se, ako ko sazna iz škole išćeraće me!
Šovinizam, razumiješ. Malo slanine i eto ti šovinizam...
Udarili mi protiv vjere, razumiješ, protiv svega... Ali Kemo, bogomi,
ne priča nikome, a Laza nije smio tać od nas, razumiješ.
Eto, viđi, kako se vratih iz Beograda, još nijesam odio tamo. ka da je ta
škola mimo svijeta. A i što bih iša? Pa ona je i za mene daleko... niko od
mojih drugova ne uči više tamo... A šta je sve stalo u to što je tako brzo
prošlo...
A što ćeš, sunce izbriše i poveće stvari, a ne - moju želju da odem
tamo...
A jedanput, jedan momak iz "ugostiteljske" htio da otme cigar jednome
malome na ulicu, pored škole. A ja i Vesko, jedan moj drug, stajali tu. I ovaj
iz "ugostiteljske" oće da ugasi cigar na njega.
Ja velim, što je to, momak? A Vesko iza mene šakom posred nosa ovoga
iz "ugostiteljske". te on njemu ugasi cigar.
Poče tuča, razumiješ. Počeše da iskaču iz njihove škole đaci, a nas
dvojica. Kad jedan njihov s leđa lupi Veska, a on ti nogom, ne, ne, nije tad...
Poslije je za inat nogom slomio vrata. I završi se nekako tuča. Mene se nije
niđe poznavalo, samo dvije frčke krvave na rukav - i to od njih.
Poslije su ne zvali u zbornicu...
I tada sam zaradio jedan pred isključenje.
Ima sam jedan, ali ovo "pred isključenje" mi je dodato. To je bilo
nezgodno, imaš jedan, ka da i nemaš, neće te išćerat, ali ovo... Počnu da te
tretiraju ka silexiju, razbojnika, ovo-ono, iako si ti miran. Šališ se, nikad
nijesi zaslužio... nikad nikakav teški ispad, da si nekoga udario mučki,
podmuklo - nikad!
Svi ti moji drugovi bili su dobri momci...
A pred kraj smo nastradali. Nijesmo imali te ambicije da učimo.
Najveća ni je muka bila jer smo imali, na primjer, po pet istih časova
zaredom. Pa onda profesor spoji te časove, ono imamo odmor po pet minuta,
razumiješ. Pa sjedi i crtaj po pet sati. Svi smo bježali od toga, a to nam je
bila glavna nauka, i zato smo i propali...
No, treba da završim školu, a vidim e je neću nikad završit. I jedne
godine velim ja - idem u drugu školu da učim.
Dako mi daju prelazne.
Dobijali su i kod nas dvojke, ma rijetko.
E, čuo hemičar da ja idem i veli: "Daću ti", veli, "četvorku, samo ako
ćeš da ideš". Raznježio se on, misli, ako ću ja da idem - otiće svaki. To je
bilo pred kraj prvoga polugođa, dade on mene dvojku odma.
Aj da ti je bilo viđet njegovo lice kad me viđe u drugo polugođe opet,
jado moj.
A ja što ću, mora sam tu opet doć. E... a jedino sam tako kod njega moga
dobit dvojku.
Oni šunjavci što su bubali dan-noć, dan-noć, jedva su znali za dvojku,
ali profesori su im ih davali za trud, a mi smo vazda za tu dvojku znali.
Ali profesori su znali da možemo i bolje, pa su ni baš jedinice davali.
Mene su zborili, i ne samo mene - otrgni se od društva, bolje ćeš proć.
Ali kako da se odvojim od društva, kad sam to ja? Kako ćeš se otrgnut od
samoga sebe?
...E sad treba da se upišem u Beograd, u neku drugu školu.
Ovamo sam ga bio prećera. A ko? Neće s takvim dokumentima.
Išćeran bez prava upisa!
Predlaže Tranjo Milov, ma bješe li on zaboga... da švercujemo
dokumenta, razumiješ, da izbrišemo ono vladanje. Ono mi je bilo najgrđe. A,
nikako! Ne ćah!


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 1  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: