Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
dejo36 blog

Kad onaj momak onu svoju odma zagrli, a ja... možda bih i ja da sam na njegovo mjesto... Ova se moja mene primače, a ja bjež rukom. Ona sve pud mene, a ja nemam đe - bez na nastavnicu. CHEGOVIC VII

 A ovđe e, nego prvi sudar - tap! Do tebe! Pod ruku te drži!
I tako sjedim ja, pa nastavnica, muž joj i ćerka s ove strane, a s druge
ja, ova moja đevojka, onaj momak i njegova đevojka. I sad, gledamo mi ono, čini
mi seDođe vrijeme da se ulazi u pozorište. Bogomi, polovina od ovije
momaka bila je bez đevojke. Česa, nije ih trojica-četvorica s đevojkama
došlo. Pa što onda kupuju po dvije karte? Ono, nema-nema. Ideš sam. Sam si
se i rodio, je l de?
Uđemo unutra i kako sjedoh... karta bješe tačno pored one nastavnice.
Na takve muke padoh! Čovjek može da izdrži bol, trpio sam ja, čovjek sve
trpi... ali kad se u takav oganj uvališ.
A đe sam ja ljubavio? Ono čuja sam... Jes, bilo je i ljubavi - ja ovđe, a
ona tamo, gledamo jedno drugo. Ne smijemo ništa reć, bož sačuvaj, samo se
pozdravit.
A ovđe e, nego prvi sudar - tap! Do tebe! Pod ruku te drži!
I tako sjedim ja, pa nastavnica, muž joj i ćerka s ove strane, a s druge
ja, ova moja đevojka, onaj momak i njegova đevojka. I sad, gledamo mi ono, čini
mi se... jes, "Budilnik", "Budilnik" je bio! Fina predstava, ih što sam se
smija...
Kad onaj momak onu svoju odma zagrli, a ja... možda bih i ja da sam na
njegovo mjesto... Ova se moja mene primače, a ja bjež rukom. Ona sve pud mene,
a ja nemam đe - bez na nastavnicu. I iskrivljuj se... a ovoj, valjda simpatično,
viđela koliko je sati, pa sve više i više, jado moj. Pa me poduvati... a muka
od nastavnice.
Sve tako, no dođe pauza od deset minuta, te danuh dušom. Treba da se
izađe. Da se smirim malo. Pitah ovu - oli izać?
"Ne", veli, "ne pušim."
Izađe oni momak, izađe muž, izađe i šćer. A nastavnica ostade,
razumiješ.
Kad... pričamo mi... "e, ti si se dobro snaša", vele drugovi mene. Ovoono...
kad ja nazad, a ono nastavnica i ona sjele jedna do druge i pričaju!
Kuku, bruke, razumiješ. Što imaju one da pričaju? Nit se poznaju, nit je
ja poznajem, nit ništa! Što je to? Pare bi grdne da da se više ne vrćem tamo.
Ne znam o čemu pričaju...? I ja što ću?
Ajde, moram se vratit tamo... i kako ono ja idem između redova, oni
ustaju. Ustaje i nastavnica... ah, da ti je znat kako mi je bilo! Kod nas
nastavnik veli: "Ćut! Mrš napolje! Donesi ovo, učini ono..." sto jada, ali se
navikneš. Mora si ga slušat. A ovđe ne, nego te cijeni, poštuje. Poštuje tvoju
ličnost, a to ti odjedanput dođe neobično, jednostavno ne možeš da se
snađeš...
Htedoh ja da prođem i ovu moju, da prođem malo dalje... Kad mi
nastavnica veli: "Ne, ne, Savo, ovđe je tvoje mjesto..."
Poslije me pita kako mi... ovo, ono, za tu đevojku... "Ona", veli, "tebe
cijeni..."
A, jado moj, o čemu su one pričale? Ja mijenjam boju... Pukni zemljo da u
tebe uskočim... Nemam druge riječi osim: da, da, jes, jes. Ne znam što ću
pričat. Prvi put su sjele i ova je ispričala bog te pita što! Razumiješ.
Poslije počesmo o ovoj prestavi. Viđe ona da se, tobož, ja razumijem u
te stvari - a jesam strašno! Nijesam ni zna đe je ovo crnogorsko pozorište.
Ono, zna sam da je tu neđe, ali nijesam nikad bio... A ono jesam, gleda sam
"Gorski vijenac"...
E završi se i ta komedija. 


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 3  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: