Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
dejo36 blog

Aih! Ka da je grom strefi. "Strina! Nijesam ja tebe strina!" Te ovo, te ono, razumiješ - CHEGOVIC X

Aih! Ka da je grom strefi.
"Strina! Nijesam ja tebe strina!"
Te ovo, te ono, razumiješ...........
 A pored nas živjele neke babe. Nikad nijesam zna koliko ih je - sve
izvirahu iz njihovoga stana.
I sad, kad se sretnemo u hodnik, ja mislio stare žene, vrata do vrata,
i kad im se obratiš moraš reć ka kod nas: dobar dan, strina, razumiješ. I ja
njima, onako iz poštovanja, dobar dan, strina. Kako si?
Aih! Ka da je grom strefi.
"Strina! Nijesam ja tebe strina!"
Te ovo, te ono, razumiješ. "Ja sam", veli, "gospođica! kako se",
veli, "usuđuješ da mi se obratiš", razumiješ... Sad se ja nađo, ka da sam ja
pogriješio.
Ja poštovanje dajem, a ispado kriv, razumiješ!
Nijesam se moga složit š njima nikako.
Kod njih je sve drukčije. Čak i dinje. Odem ja da izaberem dinju, a oni
mi daju pipun! Neću pipun! Onaj zine u mene - pa, tražio si, veli. Ja sam tebe,
baćo, tražio dinju, a ne pipun, razumiješ! A kod njih je dinja ono što je kod
nas pipun. A naša dinja je lubenica kod njih. Ka da i naša lubenica nije
dinja.
Kod nas ima kolačića, slatkiša, ali nema ponekih kojih ima onamo.
Bio kod baba nekakav praznik. Svetac, što li?
Pošto su se dobro držale s tetkom, pozovu one mene, jer ne bješe tetka
taj dan kući.
Uđem ja... Gori svijeća iako je dan.
Normalno, ne čudim se. Neka gori.
Kad! Donesoše one mene nešto da jedem. Gledam ja u ono, a one: "Ne boj
se, to je žito." Ne bojim se, što bih se boja, ali da ti pravo kažem, nikad
nijesam jeo žito, nako ako kad odem na selo pa natrljam klas u ruke, e... I
uvrijedih se. Kod nas tako žito daju prasadima, razumiješ.
Ne, reko, neću živ!
"Ama, to je kolač", viču one.
Vidim uvrijediše se, a ne vide đe se i ja uvrijedih!
Đe se još ljudi čašćavaju žitom?! Rakija i te rabote, razumiješ. I
izađoh iz sobe...
Poslije, kad je pop dolazio kod njih, nagovore ga da uskoči i kod mene.
A ja bio sam u sobu. Poče da kadi, da đavoli, veli, izađu iz mene. Kakvi sam ja
bezbožnik. Ne vjerujem u boga i te rabote. A pop mlad, pa ga ja zvah unutra.
Odi, reko, na po rakiju. Odma ćeš se pretvorit u sveca. Takva je gromovača da
će ti iz očiju munje sijevat. Babe vire iza vrata, a on ozbiljan. Kadi, a onaj
tamjan baš lijepo miriše...
A poslije sam i sam tetki kupova žito.
Ali, pravo da ti rečem nikad se nijesam moga navić na onaj život.
Koliko mi se puta desilo ako ne ide koji drug sa mnom, da ni s kim ne
progovorim od škole do kuće.
I cijeli autobus ćuti - ka da je neko umro... To nijesam moga podnijet...
A prve godine kad bijah doša riješio sam bio da učim. Jesam, bogomi,
nije lako bilo... A onda nađoh društvo. Te se malko privikoh sredini. Ima
sam oko osamdeset neopravdanih izostanaka. Tetka dolaziše u školu, pet
puta je dolazila da vidi dnevnik i nikako joj ga ne davahu.
"Kakva je ovo škola", veli?
Najmodernija na Balkan, reko.
A direktor je bio Crnogorac. I pola profesora Crnogorci... Eto... nije
mi trebalo ni da učim. Strašno sam se drža s profesorima. I sve su mi one
neopravdane opravdali. Drugoga bi davno iz škole išćerali.
Tetka je bila referent za kulturu... ha, ha, ha. I sad, mislila je da
treba kulturu svakome da dijeli.


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 3  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: