Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
dejo36 blog

Viđi, nikad mi teže ni ljepše u život nije bilo, no tu noć. Oli vjerovat? - CHEGOVIC XII

A mene dozlogrdi, ne zato što joj ja ne bi donio vode, no đe me brat
gleda.
Obruka se ja tu - nosi vodu!
A, neću ti donijet, reko, no drugi put, reko, kad pođeš, doma se napi
vode, pa onda dođi kod mene! I sad, šetam ti ja, šetam... onako, i razmišljam i ne razmišljam, kakokad...
Kad, izjedanput poče da nadolazi narod. Napuni se sve, jado moj, da se
ne može krknut. I? Poče svirka, pjesma... zaigraše crnogorsko kolo. Udari
mi nekakav trun u oko... Ih, jado moj.
Igra oni narod, a mene srce bije, oće da iskoči. Igra bih, mada nijesam
igrač, ali ne poznajem nikoga... A i ovako mi je lijepo, da mi igra sve ispred
očiju.
Viđi, nikad mi teže ni ljepše u život nije bilo, no tu noć. Oli
vjerovat?
Sjedim na oni parapet, gledam... a preko rijeke svijetla... pa mi se čini
da sam sam samcijat na ovome svijetu - a nijesam, pjevaju ispred mene naše
pjesme, igraju naše igre - a ja opet sam... ne umijem ti objasnit.
To se ni ne može objasnit, bez ako nijesi književnik... I rad toga
nečega počeo sam stalno tu da dolazim, pa sam i ostaja, bogomi, do kasno... svi
pođu doma, a ja još sjedim...
A poslije sam čuo da se sprdaju po Beogradu sa tim ljudima što se
okupljaju na Kalemegdan: to su, vele, šoferi, kućne pomoćnice, a ja sam vidio
i poviših oficira, istina u civilu, to su ovi, vele, iz unutrašnjosti - ka da
su oni odnekud iz spoljašnjosti. A i tetka je za njih znala. Tu se, veli,
okupljaju i Srbijanci, i Bosanci, i Makedonci, i Šiptari, i naši - svi.
To je, veli, neprilagodljivost došljaka na strukturu velegrada, pa
veli: tu rekreiraju svoj svijet... možda?! Ne mogu, veli, da se prilagode - pa
se okupljaju.
I to je, vidiš, stid...
I ja sam iša na Kalemegdan stalno. Sam. I nijesam to nikome zborio. A
baš čudno, ni s kim se ne upoznah na Kalemegdan.
A jedanput, bješe doša brat kod mene. I ja, kako sam se bio navika na
beogradski život, nije mi bilo strašno da, recimo, kad neka cura dođe,
normalno mi je bilo da joj pridržim kaput. Prije sam se tome čudio jer kod
nas to nikako nije bio običaj - da se drži kaput. ono jes, ali starijima, da li
je čovjek ili žena, svejedno, da mu se pridrži, ali mlađeme to nije bio
običaj. I bilo mi je strašno čudno.
No, dobro sad, ja sam se bio navika i prošlo je bilo vrijeme, i ja držah
kapute. Ali, kad mi je bio brat doša, sjetih se ja toga običaja i bi mi strašno
neprijatno.
Dođe jedna, ajd ja moram da pridržim, ali okreći se nekako, sve da on
ne vidi. Dođe druga, dođoše neki drugovi... ja ajde drži, drži, krijući da se
to ne vidi. Dobro, no vidim ja đe on sve gleda pa mu čudno i iskolačio oči.
Prvi put u Beograd, pa nije ni zna za taj običaj.
Ali neka ta muka, nego kad sjedosmo.
Poče priča, zafrkancija, kad jedna cura veli: "Molim te", veli, "oćeš
li mi", veli, "Savo, dodati malo vode". Ja pogledaj u brata, digni se, donesi
joj čašu vode. Druga veli "i ja bi rado, ako oćeš i meni doneti?" Dobro,
donesi ja i ovoj vodu, kad moja đevojka veli - "i ja bih, hoćeš li i meni?"
A mene dozlogrdi, ne zato što joj ja ne bi donio vode, no đe me brat
gleda.
Obruka se ja tu - nosi vodu!
A, neću ti donijet, reko, no drugi put, reko, kad pođeš, doma se napi
vode, pa onda dođi kod mene! Donijeću ti, reko, i ljeba i sira, čega god oćeš,
ali me nemoj ćerat za vodu. A ti, ako ti se pije, evo ti, pa idi sama pa se napi!
U redu žensko, ali ovo današnje ubeđivanje, ova ravnopravnost? E pa
dobro, kad smo mi ravnopravni, zašto ja, pretpostavimo, da budem mlađi ako
sam stariji? 


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 1  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: