Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
lavcic blog
Zivela je u jednom mestu devojcica po imenu Ana, tuzna, usamljena i odbacena od roditelja. Cesto je lutala ulicama. Drugovi su je voleli i mislili da je srecna. Pisala je price i pesme o srecnoj deci, volela je muziku, duge setnje i sve drugove. Ana je imala sestre koje su roditelji obozavali i koje su imale sve sto su zelele. Ana na to nije obracala paznju, njoj su bile dobre i stare izlizane farmerke i majca. Preko svega je prelazila, nadala se da ce zavrsiti skolu i postati svoj covek. Cesto je do kasno u noc razmisljala o sreci koja ce doci u buducnosti u njenom zivotu. Ali ona od zivota nije imala nista. Ona joj je donosio bol i razocarenje. Cesto je razmisljala da sebi prekrati muke. Da popije nekoliko tableta i svemu bi bio kraj. Ali ona je toliko razmisljala o sreci u njenom zivotu, o svojoj deci, porodici i srecnom domu. "Ali ne, izdrzacu jos malo" cesto je saputala.

Anina Prva Ljubav

Jednog dana Ana je upoznala mladica po imenu Bojan. On je bio stariji od Ane 3. godine. Kada je bila sa njim, Ana se od srca smejala. On je voleo njene oci iz kojih je zracila tuga. Bojan je toliko zavoleo Anu, da je svaki dan dolazio kod nje, svaki dan, jer nisu bili iz istog mesta. Tako su dani za Anu postojali...
 ....srecniji i malo se razvedrila. Jedva je cekada da svane novi dan da dodje njen Bojan. U njegovom prisustvu Ana je zaboravila tugu i njene obaveze. Ali, sreca nije dugo trajala. Anini roditelji, su sasnali za njenu vezu sa Bojanom i zabranili su joj izlazak iz kuce. Nije ga videla 11. dana. Tako je doslo vreme polaska u skolu. Morala je da ide u grad tamo gde je bio Bojan. Strahovala je od stusreta sa njim. Kada su se zavrsili casovi posla je na voz. Ali pred skolom cekalo ju je iznenadjenje. Ta smedja kosa, te plave oci, to bi mogao biti samo on - Bojan! "Ana!"- povikao je za njom i potrcao. Ana ga je docekala suznih ociju, ali to su bile suze radosnice. To je bio novi pocetak. Zagrlio ju je, trcali su po livadi, Bojan ju joj je upleo vencic u kosu, njenu dugu smedju kosu i govorio da ima najlepse oci koje je do sada video. Oci u kojima bi nekada ugledao tugu veliku kao more, a nekad bih u njima ugledao iskru i radost. Tada bi sjajale kao najlepse zvezde na nebu - Bojan je voleo Anu iskreno, i govorio joj je da zavrsi skolu i postane svoj covek i posle ce sve biti lako.

Opet Rastanak

Anini roditelji su opet sve saznali. Pratili su je na svakom koraku, pa cak i kada je isla u skoli. Ana to nije mogla da trpi. Kada je izasla iz skole, odlazila bi sa grupom djaka da je Bojan ne bi video, jer ju je svaki dan cekao pred skolom.
Bojan je dolazio jos nekoliko dana, ali je shvatio da Ane nema. Nije ga vise bilo, i Ana ga vise nije vidjela. Jedne noci se iskrala i posla u grad ni sama neznajuci zasto. Bojan sigurno noje u njenom mestu, i ako je tu nije sigurno zbog nje. Mozda ima drugu. Ta misao projuri joj kroz glavu i ona se najezi. Bojan moze pripadati samo njoj i nijednoj drugoj. Suze su joj navirale, nije mogla vise da izdrzi, sela je na klupu i pocela da place, da jeca, da se gusi. Pogledom su je gledali prolaznici a neko je povikao : "Razmazeno deriste". U jendom trenutku Anino lilce se skamenilo. Sedela je i buljila u dve prilike koje su pored nje. Mladic i jedna plavokosa deojka. Bilo joj je hladno pa vruce pa opet hladno. Ta smedja kosa, taj osmeh,... Ko bo to mogao biti? Samo Bojan! Isli su, smejali se i pricali. Zar je moguce: njen Bojan s drugom? Ne, ona to nece izdrzati. I onako je u skoli popustila, cak je poredjala i nekoliko slabih ocena. A uvek je bila odlican djak. Prosla su dva dana bola i kaznjavanja. Kada je otac saznao kakvo je stanje u skoli, pobesneo je. Te subote Ana se malo kasnije vratila iz skole nego obicno i otac joj rece! " A tako znaci", izvadio je kais i udarao Anu do besvesti. Ana je cutala i to ga je jos vise razbesnelo. Ludacki je udarao po glavi, ledjima i gde je stigao. Nije imala snage da place, ono sto je imala izgubila je i vec oplakala. Osvanuo je ponedeljak, taj kobni ponedeljak. Probudila se i bila sva u modricama. Telo joj se plavilo od udaraca. A u glavi joj se vrtelo. Pokusala je da ustane ali joj nije polazilo od ruke.Skupila je i poslednji deo snage i ustala, uzela bocicu sa lekovima za spavanje, da, srce joj je bilo jace od razuma. Nije imala drugog izlaza, a situacija je bila nepodnosljiva. Sipala je pilule u saku, jos jednom pomislila na Bojana, i popila. Zaspala je snom iz kojeg se nikada nece probuditi. U sobu niko nije ulazio dok nije doslo vreme polaska u skolu. "A znaci jos si tu, bitango jedna, dacu ja tebi tvog Bojana", upao je u sobu njen otac. U jednoj ruci drzao je kais, a u drugoj pismo. Slusaj sta ti pise tvoj Bojan: "Draga Ana mislio sam juce da dodjem pravo tvojoj kuci. Dosao bih da kazem tvojim roditeljima da budu drugaciji prema tebi, ili cu da te odvedem kod mene pa ces nastaviti skolu. Hteo sam da te izvedem, ali mi je dosla sestra od tetke i zamolila da je odvedem u bioskop. Gledali smo "Dozivljaj u kampu". Steta sto nisi bila sa nama. Sestra kaze da bi te rado upoznala i da si po mom opisu prava lepotica. Da, ti si Ana moja lepotica. Pripremam se i veceras, dolazim kod tebe. Voli te tvoj i samo tvoj Bojan". Neces da slusas kao da te ne zanima, a gutas svako slovo ovog pisma, vikao je otac jos uvevk u besu. Ana je ostala nepokretna i hladna, to ga je jos vise razbesnelo i udario je po njoj kao po drvetu, onako divljacki upotrebivsi svu svoju snagu. Telo joj se samo zgrcio i ostalo tako. Kada je uhvatio za kosu njegova ruka je slucajno dotaklo njeno lice koja nije davala nikakve znake zivota. "Ana, moja Ana", gusio se otac u suzama, "oprosti svom glupom ocu." U tom trenutku usao je Bojan. On je odmah pocep "Dosao sam da vodim Anu." "Ej, moj sinko, neces je ti nigde voditi, Ana je mrtva." Poslednje reci otac je izgovorio tesko, jer su suze koje su mu masovno navirivale. Uvek je pred njim bila slika Ane, nije verovao da je ovo stvarnost. Vikao je vise za sebe "Ne, ona nije mrtva!" Kada je poslednji cas njenog odlaska iz kuce dosao, Bojan je prisao sanduku, izvadio kutiju iz dzepa i stavio Ani prsten na ruku. Poslednji put ju je poljubio i izasao napolje. Hteo je da je veri. Poslednje reci su mu bile: "Da hteo sam da budemo zajedno." Kada je izasao napolje u sobi je bila tisina, svi su plakali. Tada je odjeknuo pucanj. Nekoliko njih je izletelo napolje, ali, kasno. Bojan nije davao nikakve znake zivota. Na drvetu stoje munke, dok ispod njih tece potok. To je bilo njihovo omiljeno mesto. Jos uvek se svuda prica o njima i njihovoj ljubavi. Spomenik je veliki, a na njemu stoje samo dva imena :
ANA I BOJAN


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 11  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

lepo je stvarno je lepo nemam reci jednostavnoo oci su mi bili pune suza ...............................
#1, 23.09.2008 - 00:46
 

Korisnik
offline
offline lavcic (26)
Srbija, Beograd, Beograd



Blogovi: tagovi
nema tagova