Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
zerar blog

Zanimljivosti u vezi Svete Jelene

 naučnici zbunjeni,šta se zaista događalo  u Yellowstone 1980 god ??


Planina SV. Helena - pre i posle vulkanske erupcije, 18. Maj 1980.

1. Izgled planine potpuno promenjen u periodu od devet sati.

Planina Sv. Helena je bila poznata kao najlepši vrh od svih ostalih u planinskom vencu Cascade. Kupastog oblika, prekrivena snegom, dominirala je nad dubokom šumom bogatom kotlinom gde se prema severu nalazilo kristalno čisto jezero. U martu 1980. magma je počela da se kreće prema gore razdvajajući je. Snažan potres koji se dogodio 18. maja u 8:32 prouzrokovao je da se severna padina sruši u dolinu oslobađajući unutrašnji pritisak, bočni, prema severu, eksploziju u obliku lepeze.

Erupcije planine su se nastavile do večeri, a njihova snaga može se uporediti sa 20.000 bombi iz klase atomske bombe koja je bačena na Hirošimu.U tih devet sati nestalo je 1/4 vrha tog celog centralnog dela planine, ostavljajući prostrani prazan krater u obliku konjske potkovice. Duboke kotline popunile su se i 75 metara materijala se nataložilo na dno jezera a reka koja je oticala sa severne i severozapadne strane planine je bila zatrpana pod oko 45 metara taloga. U samo devet sati celo područje je postalo gnusno, beživotno kao mesečeva površina.

150 godina geološka evolucija je zanemarivala ulogu katastrofalnih događaja. Ipak ogromna geološka promena koju je izazvala devetosatna erupcija malog vulkana trajala bi milione godina kod postepene promene.

2. Kanjoni formirani u periodu od 5 meseci.

Tokom pet meseci nakon erupcije mulj i vulkanska masa su formirali dva kanjona i uspostavili odvod iz kratera veličine 2,4 x 3,2 kilometara. Glavni odvod, Step Kanjon, je dubok oko 200 metara. Istočno od njega nalazi se Loowit Kanjon. Oba kanjona prolaze kroz oko 30 metara čiste stene. Potoci protiču kroz oba kanjona. Uobičajeno objašnjenje teorije evolucije jeste da potoci stvaraju kanjone tokom nebrojenih godina. U ovom slučaju znamo da su kanjoni nastali vrlo brzo; a nakon toga je potok počeo da protiče istima. U udžbenicima piše da je najspektakularniji kanjon na svetu, Veliki Kanjon, nastao erozijom potoka tokom stotina miliona godina. Sada naučnici koji su specijalisti geološke erozije tvrde da je nastao vrlo brzo, upravo kao i ovi kanjoni na Svetoj Heleni.

3. Pustinjski krajolici formirani u periodu od 5 dana.

Krajolici nalik kamenoj pustinji pronađeni su na Jugozapadu i u Južnoj Dakoti. Ovo nastaje kad rastresita tvar erozira u stenovitim predelima ostavljajući testerast ali ipak slikovit krajolik. Uobičajeno objašnjenje za ovakve krajolike jeste da je voda vekovima ispirala rastresite tvari ostavljajući za sobom samostojeće visoke stene.

Kod planine Sveta Helena zajedno s klizištem odronila se i ogromna količina leda zajedno sa snegom, a zemlja ih je ukopala duboko u dolini smeštenoj prema severu. Tokom dana oko 8 metara vrućeg pepela od 280ºC takođe je deponirano i brzo se topio sneg tako da se isti "bljeskom" pretvarao u paru. Ovo je isti energetski proces koji je bio uzrokom eksplozija u planini tokom dana. Voda se proširi 1.700 puta prilikom prelaska u paru. Kad se to trenutno dogodi onda je to eksplozija. Konačno kroz slične eksplozije sva voda je bila potrošena.

Kada je crveni vruć pepeo padao po ledu i snegu koji se nalazio u dolini, uzrokovao je topljenje leda te ga je "bljeskom" pretvarao u paru i stvarao nešto što se naziva "jame stvorene eksplozijom pare" (dubine i do 40 metara). Bile su maltene potpuno uspravne sve dok gravitacijom nisu kolapsirale stvarajući efekat jaruga i brazda, jedan od karakteristika pustinjskog krajolika (brazde su male jaruge). Veliki kameni pustinjski krajolici u Americi takođe su mogli da nastanu katastrofalnim silama a neki vulkanskim delovanjima.

4. Naslage slojeva nastale u periodu od tri sata.

12. juna 1980. treća eksplozivna erupcija stvorila je 7 metara slojeva koji su zgranuli geologe. Tradicionalno se verovalo da je za stvaranje uzastopnih slojeva potrebno veoma dugo vreme; ipak više od 100 slojeva se akumuliralo u noćnim satima od 9 do 12. Dok se dim strelovito dizao 15 kilometara iznad planine, počeo se slivati talas za talasom rastresiti materijal pyroclastic koji je krater izbacivao na severnu padinu, a svaki od njih stvarao je novu ploču u dolini. Debljinom variraju, počev od tanjeg od par centimetara pa do skoro preko metra debljine, a svaki se formirao u periodu od par sekundi do nekih par minuta.

Geolog Steven Austin je opisao ovu rastresitu tvar pyroclastic kao prianjajuće, fluidne, turbulentne komadiće finog vulkanskog otpada. Ona je oticala niz planinsku padinu orkanskom brzinom ostavljajući vruće naslage od preko 600ºC. Očekivali bismo da bi se svaka naslaga homogenizirala i potpuno pomešala jedna s drugom. Međutim, ovi vrlo brzi spojevi vrućeg crvenog pepela i plavca (vulkanski šljunak) razdvojili su se u fine čestice savršeno definisanih naslaga. Ove karakteristike odgovaraju zakonima strujanja dokazanih u laboratorijskim sedimentalnim tankovima.

Slični tanki slojevi javljaju se u Tapeats Sandstonensu Velikog Kanjona. Konvencionalna mudrost kaže da su oni nastali sporom i stalnom sedimentacijom tokom mnogo godina. Oba, plinski spojevi koji su stvorili sloj na planini Sv. Helena i vodeni spojevi koji su stvorili sloj na Tapeats prate iste fizičke zakone. Ovaj vulkan je dokazao da ovakve formacije mogu nastati vrlo brzo. Globalni potop proizveo bi Tapeats u vrlo kratkom vremenskom periodu.

5. Rečni sistemi nastali u periodu od devet sati.

Odron zemlje koji se dogodio 18. maja zatrpao je reku i autoput prema Spirit Lakeu u prosečnoj visini od 45 metara. Takođe je zatrpao i većinu ostalih drenaža u promeru od oko 37 kvadratnih kilometara u dolini Upper Toutle i zatvorila odvode iz doline. Narednih 22 meseca nije postojala utvrđena vodena staza do Tihog Okeana.

Tada, 19. marta 1982. godine, erupcija je otopila veliki komad snega koji se nakupio u krateru tokom zime. Voda se pomešala s rastresitim materijalima na padinama planine stvarajući tako ogroman odliv mulja. U periodu od devet sati dok nijedno oko nije promatralo, ovaj odliv mulja urezao je integrirane odvode preko većeg dela doline i ponovno otvorio vodi put do Tihog Okeana. Odvodi su se sastojali od najmanje tri kanjona dubine oko 30 metara. Jednog su od milja nazvali "Mali Veliki Kanjon Toutlea" jer je model Velikog Kanjona u razmeri od 1/40.

Velika količina vode (ili mulja) učini brzo ono što maloj količini vode (ili mulja) treba večnost da bi učinila.

Evolucijski nastrojeni geolozi pretpostavljaju da su bili potrebni dugi vremenski periodi za formiranje Channeled Scablands u oblasti istočnog Washingtona, promera 25.600 kvadratnih metara. U '70 napokon su priznali da je ova ogromna formacija koja uključuje Grand Coulee nastala u periodu od najviše dva dana i da je rezultat nekakve katastrofe. Katastrofe su najbolje objašnjenje erozijskih formacija na zemaljskoj površini. Istorija od skoro 300 naroda govore o događaju koji je mogao da napravi tako nešto - Globalni potop.

6. Potonula debla nalikuju vrlo starim šumama u periodu od samo deset godina.

Milioni stabala se našlo u Spirit Lake Jezeru dana kada se glavna erupcija dogodila. Kako godine prolaze jedna po jedna ona bivaju natopljena vodom i onda potonu na dno. Gusti koren je još uvek 10%-tni deo debla. Ta stabla potonu na dno u uspravnom položaju a njihovo korenje ubrzo bude prekriveno sedimentacijom koja se neprekidno ispira u jezero. Izgledaju kao da su rasla i umirala tamo gde su deponirana, jedna šuma povrh druge, tokom mnogih godina.

Takve formacije se mogu naći i na drugim mestima uključujući Specimen Ridge u Yellowstone Nacionalnom parku. Tamo su geolozi našli šume koje su "ukorenjene" u 27 različitih slojeva u grebenu te su zaključili da promatraju 27 različitih uzastopnih šuma. Interpretativan znak u Specimen Ridge-u prikazivao je njihovu grešku. Pisalo je: "Prekriven vulkanskim stenama od kojih se planina sastoji, nalazi se 27 prepoznatljivih različitih slojeva fosila šuma koje su rasle pre 50 miliona godina."

Danas kada je istina izišla na videlo znak je uklonjen. Naučnici su razumeli da fenomen koji se dogodio u Spirit Lake-u objašnjava Specimen Ridge. Stabla su plivala po jezeru, natopila su se vodom i potonula na dno nakon nekog vremena dajući privid više šuma koje su rasle jedna preko druge. Formacija navodno nastala u periodu od 50 miliona godina mogla se dogoditi za par godina, plus vreme koje je potrebno za petrifikaciju stabala (100 do 1000 godina).

7. Novi model bržeg formiranja uglja.

Dr. Steven Austin je napisao svoju doktorsku disertaciju pri Penn State University-u o novom modelu formiranja uglja zasnovanu na njegovom proučavanju polja uglja u Kentacky-u. Dok su gelozi koristili model barskog treseta kako bi objasnili nastanak uglja kroz period od više od 100 godina, Austin je argumentisao da to objašnjenje ne stoji jer je ugljen grublje teksture kao kora drveta, a ne delikatne teksture kao barski treset. Barski treset sadrži tvari korenja, ugalj ne. Barski treset se nalazi na površini zemlje, ugalj se često nalazi na stenovitoj površini. Nikada nije pronađen barski treset koji je delimično formiran u ugalj.

Austin je zagovarao model plutajuće strunjače - da je vodena katastrofa otkinula milione jutara šuma te ih zaplela u strunjače. Ove strunjače su plutale okeanima kroz Kentacky, udarale jedna o drugu i kora drveća je padala na dno. Sledeća vulkanska aktivnost je dodala vrućinu i pritisak, konačni sastojci koji se koriste u laboratorijama da se proizvede ugalj. Rezultat je bio pukotina bogata ugljem u Kentucky-u. Ph.D. (doktorat) Austin.

Samo deset meseci nakon toga dogodila se erupcija Planine Sv. Helena, svalivši ogromnu količinu vegetacije u jezero Spirit Lake, uključujući milione stabala. Dr. Austin je pronašao na jezeru stabla kojima je kora bila izguljena. Dno jezera je bilo zasuto korama od drveća pomešanog drugom vegetacijom i sedimentom, debljine od otprilike jedan metar. Do današnjeg dana ovaj materijal ostaje jednostavno lagano propadajuća vegetacija. Ako postoji katastrofa sa dovoljnom količinom topline i pritiska, ovaj materijal bi se ubrzo pretvorio u ugalj. Istraživanje Dr. Austina ukazuje na to da je ideja o tome da su za nastanak uglja potrebni milioni godina veoma diskutabilna.

 


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 0  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: