Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
dejo36 blog

На ову навала била није!

Е, углавном, како Тодор оде, како он замаче, обрни, окрени, стио, не стио, бранио се, не бранио, нађоше ми жену! Пазарили ми другарицу, мој јуначе! Кад сам је први пут угледо кад сам је видио, прво што ми је пануло наом је:
: На ову навала била није! Ође левори радили нијесу! Очи јој на врг главе, једно гледа у тебе, а друго у комшилук, ил ђе чува овце, чело из њиг, а из чела коса, расплетена до пета! Таман ко да си круг описо! А глава јој румена, румена, ко да си мјесец са неба скинуо, па јој на главу назуо! Румена јој глава, сестро мила, ко да ниђе на свијет крви нема, нако у њу! Реко: не дај боже да је ко стисне, прште жена. Ма позната ми однекле, а оклен сјетит се не могу... Неђе сам је богоми видио, а ђе... док ми не сину: у буквар, кад смо учили загонетку: Око пања два лопара!
Стоји она наспрама ме, па се смије! Смије се она, смијем се и ја! Реко: ако сам ја тебе смијешан, вала си и ти мене! Смијемо се ми, кики једно, кики друго! Наста арлак, мој јуначе, сви развалили уста, умало ти цркнули нијесмо! А мене су ти залуд уређивали прије но што је она дошла, уређивали од ујутру до увече! Обуку ме, па веле: не ваља, скидај! Јопет обуци, јопет веле: не ваља, скидај! Обуци-свуци! Свуци-обуци! Ушта сам био, је ли? То знам таман колико и ти. Свак је на мене по нешто додаво. Окићен сам био ко црквена књига. Ишаран вала, мого си ме комотно ко новину продат! Шта друго да ти причам, но да су ме од јутрос четири пута шишали и бријали. Како гој ко уђе, насапуња ме по лицу, бритву и ножице у руке, па стружи и стрижи. Ово ти је, веле, осад жена, а ово ти је, веле, осад муж! Мило ми је, вели она, богоми реко и мене! Дако свикнемо једно на друго, дако обикнемо кад-тад! Зајебали су ме, видим, ал и њу, не могу те лагат. Зајебали је вала, грђе нијесу могли! Дивни ли смо, кукала нам ђеца! Буде ли се у њиг спајало нешто од оца и нешто од мајке, нашта ће личит, ако погодит могу, погодило ме сад с неба! Ако нам се икад ишта роди, увалићемо га једино ако ђе окупирамо територију, друкчије неће ић! Таман ја то мислим, кад она спушти главу! Спушти она главу, обали је, па спуштиг и ја моју! Обалиг је! Реко: ај да се срамимо, што да не? Ударила јој крв у главу од срама, па ударила и мене. А дошли ко двије висибабе. Страг ме цијело вријеме био да нас ко не убере. Сви су противу нас, видим, сви до једног! Ноћас ћете вас двоје спават заједно, вели ми мајка. Ко бона заједно? Вас двоје! Ја ш њом нећу, не познавам жену, не познава ни она мене... Ајде ћути, дочека баба! Ноћас ћеш ш њом и да чиниш ђецу! А...?! Ноћас да чиниш ђецу! Е ако ћу баба, не мако се одоле! Чини ти шта ти је воља само мене пушти. Како можеш јадна таке ствари на глас причат, може ова жена свашта о нама помислит. Пушти нас једно двије-три године доклен свикнемо једно на друго, доклен се обикнемо, па ћемо онда лакше... Намјести им ти онај кревет, вели она мајци, а ти ћути! Завежи! Знаш шта баба: пушти ти то ћути, остави ти то завежи... Не чини се жив створ офрље, но натенане, па је ли? Има у чоека иљаду дијелова, не знам јеси ли знала. Ноћас једно и доста! Причам ја, расправљам се, дошло ми да удавим бабу, а мајка распремила кревет! Намјестила крвника!
Џабе се ја батргам, џабе се браним, дође прва брачна ноћ! Прва ноћ с другарицом у кревет! А у ову собу ђе је кревет распремљен, по последњем попису спава нас четрнес! Четрнесторо, ако нијесам кога изоставио. Толико нас је прије три године било, ако се није које придодало ил које ђе изгубило. А оклен ћу знат колико нас је, кад ни једну снају без трбуга не памтим. Како уђе у кућу остане сандруга, па по двадес година тако. Неђе на кревет спава двоје, неђе троје, а на под шесторо ђеце! Једино они мали те се у ноћ упишава спава сам! Ако се он не упишава да му буде комотније, бог ме убио! Куј се и ја не почег упишават раније, не би ми силом жену довели. Да почнем ноћас, пада ми наом, да је залијем, да је изненадим, дако утече, иде ли забога? Не вала сад изненада, био о том друже раније мислит. Мисли не мисли, ради не ради, јади не јади, дуну баба у лампу, учиње: Пу!-настану мрак! Створи се тмуша, понор небески, ко у гробље да смо! Све једно преко другог лети. Изгазисмо се, изгибосмо! Ујутро на бројање, виђећеш двоје троје фали. Зајаука неко: Ог мене, пуче некоме силет, чујем неко виче: А нијесам ја, што мене? - неко му јопет вели: Не но сам ја, па му саши још један! Настану гужва, створи се трка, ко да бомба у кућу има! Тако ми сваку ноћ. Ко си ти? - пита ме стари брат, јеси ли ти то жено? Јесам, како нијесам, јесам јадан, не жена, но манастир женски, јесам средња медецинска, јесам ево интернат кренуо у кревет! Аха, вели, потамо се, богоми сам мислио да је Јованка од тебе...Е нијесам вала Јованка још два дана!


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 5  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: