Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
dejo36 blog

Мислим лаже, оће кучка да ме зацрвени

 Јебем ти Аветног Тодора, ожени ме, манит се женио! А куј да се преврнем, куко? Куј? На коју велиш страну? Одем ли удесно, налећег на њу! Налећег на њу, може жена свашта о мене помислит. Може ме с пуно права мршнут, може рећ: Мрш тамо, шта то оћеш? Може звек настанут! Одем ли лијево, ете ме на под, погазићу ову црну ђецу. Погњечићу и подавићу иг, направићу Јасеновац у кућу, мислим, а куј да идем не знам.. Тамо амо сви се некако нагурасмо. Нађе ли он Јованку нијесам га пито, а ако није, није се он млого сјекиро, комотније му и здравије саму. Они кад гој заједно лежу близнад праве! Испод два комада он чинио није, па ти види. Е тако, дуну баба у лампу, учиње Пу!-утрну је па легосмо!
Лего ја у став мирно, ко да је смотра, ко да полажем заклетву, опружио руке низ тијело, укочио врат и ноге, покупио уста на једно мјесто, заузо озбиљно лице, па лего! А и она легла таман ко и ја! Исто! Укочила ми се другарица, побратиме, ко да је војску служила, па заузела став ко стари водник на полигон! Само јој чизме фале! Прикрпила руке уз тијело, припила иг, опружила табане, реко: Мора да се богу моли! Дошло нас двоје ко два комада љеба у лерну! Исто ко два љеба! Пођекад видиш надошли, па ненадошли! Не доватамо ти се више но да је једно у Америку, а друго у Русију. Лежимо ко два покојника, а она у мираз донијела јастук ко вијенац, па нам га турили под главу! Да је ђе било попа, молитву, па у земљу с нама! Ни једно се гласнуло не би! Реко у себе: ако ноћас претекнем, ако се жив извучем, сјутра ћемо друкче! Сјутра ћу лећ сам, па да ћу на дрво! Ево јој кревет, прост јој био! Неувиђавна је, па нек се рашири! А мене ти још уби срам, ја у доње гаће! Ја ништа на себе, нако свитице! Лего, части ми у доње гаће! А ни по јада што сам у њиг, но што ништа на главу немам, изједе ме срам. Само ми мајка пред спавање на ноге назула сукнене чарапе, да не озебем, да се не наладим, ништа на мене друго! Ја у гаће, па помислиг: ако је и она, не дај боже и далеко било, само у њиг, ја је сјутра у очи погледат не могу! Не вала, рађе ћу изаћ пред чету на стријељање, но што ћу је у очи погледат! Реко: извини другарице, брезобразно је, смисла нема, срамно је, срамније бит не може, мене су, да извинеш у кревет гурнули у доње гаће, јесу ли и тебе? Вели: јесу и мене! И ја сам само у њиг! Мислим лаже, оће кучка да ме зацрвени, оће да ме до краја застиди, па јопет велим: Е јеси...? Јесам, вели, ево пипни! Ко бона да пипне? Ти! Ја? Е! А што ја? Вели: најближи си. Па јес, мислим, у праву је, најближи сам. Ај реко да пипнем, а рачунам шали се, лаже, ћера шегу са мном ћоса да се дружимо... Крени ти ја, моја другарице, руком, ко да струју дирам, ко да живи огањ ватам, ко да змију прискојкињу вребам, све милиметар по милиметар! Држ, држ, примакни, па одмакни, држ, држ, ко аутобус про Крнова, миц по миц! Уууу?! Уједе ме нешто, закла ме неко чудо за руку, осјече се десница, удари ладан зној на њу, одузег се! А иди се обуци, срам те било, обуци нешто на се, замотај се у нешто, црн ти образ, како су те васпитали! Ђе ћеш скоро гола у кревет са мушкијем, с непознатим чоеком, зло ти упамет! Обукла биг се ја, вели она, застидио си ме, но не знам ђе ми је преобука... Не знам ђе ми је, нагазићу неког... Е па, реког, кад је тако, потамо се! Потамо се, шени се мало, устрану се брате, максе другарице, не одговарам за последице, ћушни се тамо, да не пуца кастиг! Максе, сретне ти гаће! А укочиле ми се ноге... Прво ноге, па онда све живо. Почо да се кочим на свако боже мјесто! Преврнуле ми се очи, укокотио ти ја у таван, па мислим: Могу ме комотно сјутра ујутру неђе у плот заковат! Ако иђе фали врљика, тун сам! Рађе би се преврнуо, но васиону да ми даш! Јебем ти Аветног Тодора, ожени ме, манит се женио! А куј да се преврнем, куко? Куј? На коју велиш страну? Одем ли удесно, налећег на њу! Налећег на њу, може жена свашта о мене помислит. Може ме с пуно права мршнут, може рећ: Мрш тамо, шта то оћеш? Може звек настанут! Одем ли лијево, ете ме на под, погазићу ову црну ђецу. Погњечићу и подавићу иг, направићу Јасеновац у кућу, мислим, а куј да идем не знам... Уватио ме, брале мили, грч у табан, а трпим, трпим, ко да је туђа нога! Реко: ову сам једну отписо, пола ногу више немам, па сјутра ко кокош – скачи на једну Горчило! А засрбјело ме свако боже мјесто! Свако! Да ми се ишчешат, да ми се кукавцу изргат, дао биг и ову другу ногу, па на руке доклен стигнем. Био Тодор прије неки дан, сад је почело! Ноћио је он и код њиг, па реко: ај да упитам срби ли што и њу. Реко: срби ли тебе ђе другарице? Вели: срби! Лакну ми! Паде ми камен с врата, како једно, тако и друго! Каки младожења, така му и млада! Шта да радим мислим, кренули мрави по мени, размиљели се на сваку страну, шта да радим, како да се жив извучем, како да се искобељам, па почег да звиждућем! Почег да свируцкам, ко: баш ме брига! Свируцкам ти ја, ко да сврби неког другог а не мене. Звиждућем и музицирам, а ниђе пљувачке на три дана ода, па шиштим ко пред смрт да сам. Кад она вели: Музицираш ли то? Аха, реко, свируцкам... Имам ови дувачки инструмент, па музицирам, како ти се допада? Свака ти час како звиждућеш! Како свируцкаш, ц, ц, ц... Није то ништа, ја тако по вас дан. Од кад устанем, доклен не легнем, музицирам. Свируцкам доклен ми не утрну уста... Свака ти, вели, час! А појачали се мрави, размиљела се гамад, ђаво ми у музику! Утрнуо и закочио се на свако мјесто, мош у мене комотно ексер заковат, мош ме изблањат, ништа осјетио не биг! Мислим: ујутро ћу ја право у пилану, па под шегу!


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 3  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: