Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
dejo36 blog

Стрико, јеси ли га начинио? Слушај Зељо

Добро, учињећу ти толико. Жртвоваћу се толико... Немој, ако ће због тога после грке бит, немој ако ће за то браћа сазнат
Таман се ја замислио куд ћу и шта ћу, кад мали Зељо с пода, ко да неће, пита: Стрико, јеси ли га начинио? Слушај Зељо! Тебе су начињели, погани, једном ма нијесу добро! Нијесу добро, нијеси срећо довршен ка ваља, треба код тебе млого тога попорављати. И слушај: ако ти ја сад устанем бићеш за сва времена довршен, јеси ли чуо несоју. А осјећам да у соби нико не спава. Нико! Сви чекају пренос! Кашљуцају, преврћу се, вичу једно другом: псс, пссс – а чекају пренос. Најцрња ми баба, она до зоре тренут неће. Док је она код Уроша прескочила покајање, знам шта чека! Чекају утакмицу, оће го да виде, па ме увати инат те из свег мозга завикаг: Ево играју Југославија и Мађарска, баба, тек толико да знаш! Кад она ништа...?! Ништа, ушућела се, прави се да спава. Почела кобајаги да рче... Спаваш ли то баба, упитаг? Спавам, а ти? Спавам баба и ја, шта друго да чиним? Спавам, вала, никад тврђе! Само ти Горчило спавај, вели, а видим да намигује! Мрак је, тмуша је, а видим! Знам ја како она шта рече.
А да знају на које сам муке, ујутро би ми треће јутро дали! Не треће, но четересницу! Тијесан кревет, узак крвник, очи извади. Да ја жену знам, да је боље познавам, реко биг јој: Лези брате неђе друго, све ти просто, платићу ти да спаваш с ким одабереш, само се макни од мене, пошени се зеру, тамо се комад, ал је не знам, не познавам је, нијесмо још толико интивни, па не могу... Држо би чоек и гурбета у кревет, а не другарицу, па је ли? А напала ме ватра, сагорег! Сагорег ти, мого си од мене гријат по кугле земаљске!
У неко доба она вели: Е... па помаче ногу! Ногу, свега ми на свијет! Помаче је, па право ш њом пут мене! Е таман пут овога што ти је пред нос! Одмакни ја моје, а она јопет вело: Е... па јопет примаче! Ја јопет измакни, она јопет екну, па је примаче! Трпи ја, шени се, помакни се, згучи се, замотавај се, улази у се, покупи се, па ми досади! Добро, реког, што екћеш? Шта ти је? Ајде, шта оћеш? Кућете, знаш ли? Оћете ли да ме исћераш с кревета? А ја кад сам љут, ја персирам сваког. Исти минут пређем с ти на ви! Ако оћете, реци, помаћу се ја сам! Маћу се ја, ништа се не гурајте! Ако ме не трпите, спаваћу ја с оним малим те се упишава, дабогда ме залио! Држите се брате те твоје половине кревета, она те по закону припада, кућеш амо? Оли да те у суд пријавим? Ако оћете, одма ћу те пријавит! Одма, а сване! Богоми ко да амо има блага, ко да је код мене удобније... Ајде, бјежи! Екала не екала, држ се свога краја! Случајно сам, вели она, случајно сам... Извини... Ма ајде бјежи, извини ти на тако понашање! Мало ви више од пола, згучили смо се, што се мене тиче, ко пуж у кућицу, а ти се гураш! Оћеш нешто на силу, је ли? Извини, вели она, молим те извини... Омакло ми се... Е боготи! Што се мене не омаче, чу омакло?! То ја омакло не признавам, извините! Ја с тобом више не говорим, мислим у се, па причај шта оћеш! Гурај се, мош ме за нос уватит, ријеч ти рећ нећу! А како ме таче ногом. појача се ватра! Пожар! Врућ ја, а врућа јуначе она! Ударају муње небеске кроз тијело, ударају свети и несвети, све се ломи и пуца! Да ми се кукавцу до извора створит, само да замочим главу у њега. Врућа јој нога, сестро мила, врућа јој нога, ко да је пеглу назула. Ако ми је и данас јасно како ципеле не истопи, јад ме појаснио. А руке не мичем. Горе ноге, смрзоше се руке! Видим да зору несретник ишчекат нећу. Не, ни прве пијетле. Србе ме кољена, очи извадише! Србе ме, почо да лудим. Реко: извини другарице ил друже, како оћеш, оли ми почешат кољено свега ти, не знам ђе су ми руке. Кад сам лего биле су са мном, а ево иг сад наћ не могу. Ја је ли? – пита она. Или ти, или ви, која гој оћете, добровољно је, па како одлучиш... Кад она осу...! Плану жена! Те шта ти о мене мислиш, те шта мислиш ко сам ја, од кога сам ја, кака сам ја! Ти мислиш да ја браће немам да немам заштите, је ли? Ја сам вазда поштена ђевојка била, вазда на своје мјесто, по том сам чувена, а ти тако...! Уууу...! Дрвљаник сручи на мене! Реко: Немој, јебем ти кољено! Немој, ево не сврби ме! Немој брате, само шути. Кад она вели: Добро, учињећу ти толико. Жртвоваћу се толико... Немој, ако ће због тога после грке бит, немој ако ће за то браћа сазнат, немој ако ти то утиче на поштење. Оћу вели да ти помогнем, одлучила сам, почешаћу ти га, само реци које треба. Које гој доватиш, добро је. На које гој налетиш, задовољан сам. Кад ме она довати, па пита: Је ли ти ово кољено? Уууу... оскочиг ко да сам на федере лежо, уууу..., а оклен то кољено, знаш ли зашта ме довати кастигуљо, не брукај наку фамилију, ђе то кољено, то кољена виђело није, а ко за инат Зељо с пода јопет: Начињели га стрико? Аха, реког, начињег, ево види, па му приљепиг пе-шес комада уз уши, те се на моменат смири. Њега мораш свака два сата бит, иначе заборави. 


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 4  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: