Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
dejo36 blog

Не могу ја туђе длаке жвакат, нијесам св

Питаћу је нешто добровољно, да успоставимо сарадњу, заједно смо у кревету и на једно мјесто, мора се. Реко: Другарице да ти није....
Питаћу је нешто добровољно, да успоставимо сарадњу, заједно смо у кревету и на једно мјесто, мора се. Реко: Другарице да ти није тијесно? А она, ко лукава жена одговори: Да није тебе? Мене? Е? Мене богоми није, баш ми је комотно, широко, дође ми сад у кревет лопте да играм! Дође ми сад да оптрчим круг, није ми тијесно, а чу није... Ја на саму ивицу кревета лежим, погинућу ако панем! Погинућу и погњечит црну ђецу, а вичем да ми је комотно! Реко: Није ми тијесно, но ако је тебе, слободно се ти амо. Оће да ја дођем до ње, оће да ја први попуштим! Иди се обуци, па оћу. Не могу овако, ти си у доње гаће, мораш ме сватит. Ко јадове да се обуче? Ко? Ко да тури нешто на се, манит се по кревету претуро? – дочека баба! Слушај ти баба! Слушај! Ево ти ова жена, даривам ти је, па ти лази ш њом, кад све знаш! Лези, проста ти била! Изволи баба! Ево ти, па лези! Угризи је, ако оћеш, окини јој бубрег, уврни јој руку, сломи јој ногу, немам ништа против! Лези тун, не брукај нас! Лези тун и ћути, вели она! Лези јадове и чини нешто, да не пукне брука.
А у собу чујем, гуше се од смија. Држе се за нос и уста, помријеће. Закикотала ми се вамилија, запуктала ми се родбина, све једно друго за нос држи! А како се гој ми, другарице моја, шенемо, куј се гој помакнемо, штице за нама! Шкрипи кревет, кркља, ко да се по Европе чини! Те цију, те фију, те мјау, те кррр, те уеее, а у кућу арлак! Панула ми кућа од смија, темељи се тресу! Е реко, што ћемо ја и ти начињет неко смијешно дијете, што ћемо неко самаштаније склепат, звечку ћемо добит, ако је икад клепали будемо! Биће неко да крепаш од смија! А му је припрема вако смијешна, како ли ће тек оно бит, кукали му родитељи! Начињећемо неки виц, неку шалу од чоека, неку анегдоту љуцку, виђећеш! Нијесам се више мого уздржат, нијесма ови безобразлук више трпљет мого, нијесам иг више слушат мого, но се поисправиг на кревету, подигог се, па из свега мозга запитаг: Добро, шта ви је смијешно, да се и нас двоје смијемо? Шта ви је толико голицљиво, живота ти? Шта, а? Нико ништа! Сви ћуте! Јекћу себе у браду, кирликћу себе у мозак, реко једно ће ујутро манито од смија бити. Да виш кад крене џадом, па почне да се смије. Ха, ха, ха, ха! – замозгаг! Дабогда се заценули збирно, ето ви! Дабогда ви присјело на окуп! Цркли сви редом! Довели ми кући жену, па се смијете! Јесам ли је ја тражио, а? Нијесам, јел тако? Ђаво ће ви бити крив, ако ја склепам нешто будибог с нама шта. Касно ће бит да се после сви бијемо шакама у прси шта начињесмо! Јесте ли могли да се не смијете Перу, видите ли, очи ви испале, кака су му ђеца! Таман се ја дао у расправу, кад они мали те се упишава уста! Уста, па право леже код нас! Носи те ђаво, ђећеш амо, а он ништа. Знао је он у ноћ да иде тамо-амо, ал код мене још долазио није... Ма носи те ђаво, мичи се, а он ништа – спава! Реко: упишаће се аветиња, може жена свашта о мене ни криву ни дужну помислит. Помислиће она свашта о мене ни криву ни дужну, те га ја ћушни! Учиње нешто: бреп! – сручи се ко с тавана да је пао, па се примири. Лаку ми, кад ова моја зацвили: амо се ти, пушти ти њиг, има и до мене мјеста, комотно се ти амо... Ма слушај, јопет ми мрче, слушај ти: мене с дослен смијали нијесу, знаш ли? Мене се дослен нико смијо није, нико ме погледат смијо није, немој сад да те из кревета ишћерам! Немој сад да уждијем лампу, па да се види које је од нас двоје смјешније! Немој, једва је чуг, немој ме ћерат, смјешнија сам ја, немам ја ђе, нако с тобом... Е па кад је немој, е па кад немаш ђе, лези с миром и ћути! Лези ко остала чељад, примири се мало, што вазда нешто иштеш? Вазда ти неки ђаво фали! Те потамо се, те амо се, те увис се, те униз се, ко да сам на ластику! Ма ајде, молим те! Ако је тебе тијесно, ако немаш мјеста, ако ти смета брачни супруг, шенућу се ја, дабогда сву ђецу побио! Лећу сад с овијем малим те се упишава, дабогда водоскок по мене! Знам ја како ми је било кад сам ти кољено тражио. Свако мјесто минирано, свуђе динамита! Оли да погинем? Оћеш? Одма ћу, ако треба? Скочићу сад на главу с кревета, ако имаш ћеф? Да признаваш борачки стаж, па да чоек ризика, па да се поломи рад будућности, ал вако извини! Па нијесам ни ја нађен на улицу, мајку му! Па нијесам ни ја без иђе иког, имам и ја браће, ако је до браће! И слушај, наставиг, и слушај: помакни неђе ту косу, макни ту косурину, што си је опружила од истиока до запада! Макни је неђе, вечеро сам! Ошишај се ко остала чељад, пострижи се љуцки брате, покоси то чудо, шта ће ти толка коса? Вели: То сам мужу чувала... Реко: Немој ти мене мужу! Пушти то! Ђе ја муж, не спрдај се. Легле двије жене, легле двије другарице, видиш ли? Ништа она, но јопет вели: То сам чувала за удају, чувала да муж види... Ето си се, реко, удала, честитам на избору, муж ти је видио, најео се, па се шишај! Умијем и ја да пострижем, ако оћеш. Доватићу сад ножице, ако пристајеш. Не могу ја туђе длаке жвакат, нијесам свико, гадљив сам на длаку, оћу дроб да врнем! Црни сам ја младожења, мислим се, лијеп ми је брак, а ми се с почетка на младу повраћа! Помаћу ја главу, ако ти је мало мјеста, маћу је с кревета, нека ваздуг виси, дако се не окине, па се ти рашири, раскомоти се, сретна ти комоција! Разлети се по кревету, наздравље ти лет! Кад се она наљути! Она се, куме мој, наљути, а мене глава у ваздуг виси! Клепеће ми глава тамо-амо, а она подиже нос! Наљути се, па окрену леђа! А, мислим се, што ме зајеба, што ме нагрди, што ме осакати, аферим! Подвали ми, не би боље да си ме питала! 


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 3  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: