Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
blog
Oduvek sam se pitala da li je ikada pomislio na mene, na nas...
Tuzno je to sto necu nikada saznati odgovor na to... mozda jednom negde,nekada.. .
Volela bih da mogu da mislim na to kao na ne ostvareni san ili nocnu moru ali, ne mogu...
Jos uvek ne mogu.
Vreme je ublazilo bol ali i dalje zaboli na promenu vremena u mom srcu.
Vreme je ipak uspelo da od secanja napravi slike u magli, samo nesto se u meni bori protiv zaborava,
protiv magle, protiv gubitka... i ako bi taj gubitak za moju dusu bio spas...
Iskra nade se jos uvek bori, zeli da rasplamsa plamen u mojim grudima ali ne vredi....
Telo je otupelo na secaje, pokusaje...
Kazu mi moram dalje i pokusavam sa tim, borim se sama protiv sebe, i ako ne znam gde ce me ta borba odvesti.
Secanja su ta koja mogu unisiti coveka do srzi.
Ne zelim da se secam, ali iz jednom dodju sama, poput neke oluje, udju u moje srce, podsete na
dane proslosti, podsete na stare rane, raskrvare dusu i odu... kao da se nista nije desilo,
kao da nista nisu uradili,kao da...
Odu, ostavljajuci me da se oporavljam od udarca, od polomljenih zidina mog bica.
Trebace vremena da se sve dovede u red, da se na stara mesta podignu nove tvrdjave odbrane
protiv napada secanja.
Ali ce uvek ostati jedan maleni deo da podseca na sve te napade, na svu tu borbu sa prosloscu..
Ostace malena rana u predelu mojih grudi... Ona... taj prokleti izdajnik mog tela, taj maleni zig srama.
Zelim je skloniti i uz bol skidam tek zaraslu kozu i krv polako pocinje svoj ples padanja.
Gledam te kapi krvi i volela bih da nestanem sa njima, da istecem iz svog tela, da me nema.
Kako mrzim sto sam slabic i sto ne mogu da se oduprem samoj sebi.
Da, znam! Blizanac sam horoskopu, zvzde su mi podarile najgoru sudbinu... Vecitu borbu izmedju srca i razuma.
Oduvek mi je bilo tesko izabrati pravu stranu, oduvek sam pravila greske u izboru i oduvek
zbog toga na kraju plakala.
Ali vise ne mogu, umorna sam od svega. Umorna od boli, umorna od placa, umorna od secanja, umorna od
borbe sa svojom prosloscu... Samo cu otici, spusticu oruzje, kao kakva kukavica, i otici putem zaborava.
Umorna sam od toga, umorna od borbe u kojoj nema pobednika, samo zelim da dodje kraj, da sve stane,
da stane vreme, suze, bol i da ne osecam nista, da se nicega ne secam...
Tek tada cu moci da otvorim oci i da pocnem zivot u nekom drugom obliku, sa nekom drugom pricom.... 


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 2  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

 

Blogovi: tagovi
nema tagova
Arhiva unosa