Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
dejo36 blog

Питам бона кад лијежеш, не питам војну тај

Како удариг Зеља, залелека Јовиша: А не мене стрико, а не мене, нијесам ја Зељо! Ја сам, Јовиша, Зеља гађо, не били се мијењат! А слушај и ти Јовиша: немој сад да и тебе нешто нађем, мало ће ти ово бит! Знам да си и ти нешто крив, знам да вазда неки кастиг начиниш, па се примири! Богоми да те чоек по вас сан бије, има зашта! 
Окрену она мене леђа, окрену иг и ја њој! Како се окренусмо, како се џилитнусмо, довати смо се! Цикнусмо се, ударисмо се шотама, свега ми! Уууу... извини, нијесам стио! Ништа – вели она. Ма није баш ништа, а шта сад могу? Шта сад могу, тако је, како је. Би шта би! Ништа – вели јопет она – није било ништа. Ма није баш да није било ништа, а шта сад могу, шта да радим, ајде реци? Могу да кукуричем, ако помаже. Извини, ако оћеш, нијесам намјерно... Омакло ми се, случајно сам... Ма што се извињаваш, чоече божи, није било ништа! Како није? Како није? Јесам ли ја мушко? Јеси, веле да јеси... Јесам ли те доватио? Јеси. Јеси ли ти, да извинеш, женско? Јесам, вели, ето, женско сам... Ето видиш! Ето видиш, узвикнуг побједнички: Доватило мушко женско, како није било ништа? Како? Ти би тако и да те неко други цуки, је ли? Не биг, сигурно не биг, а ти си ми муж... Би, би! Видим ја кака си ти! Ето, доватио си ме у пролазу, није отишла глава. Ама нијесам стио жено божа, упамти што ти кажем, чујеш ли шта причам, нијесам стио, чу у пролазу?! Није било у пролазу, а шта сад могу? Шта? Не могу жив у земљу, јел тако? Погријешио, па шта? Није отишла глава. Нећу више, обећавам! Кад те икад више доватим, посери ме! Пазићу ко да си отровна! Пазићу ко да из тебе духови излазе! А не би се богоми толико гицала ни да сам ти главу откино, не па да сам ти сву браћу побио а не што сам те доватио! Доватио, па шта? Доватио, па ето! Драго ми било, ако оћеш тако, драго ми било, из ината сам! Из ината сам и јопет ћу! Ако ми пане наом, саћу! Ама није било ништа, чоече божи, што се стално љутиш...? Ја се не љутим, но причам. Причам. А то што сам те доватио, ево нијесам стио, врни ми ако оћеш, довати и ти мене, ако ти је стало, удари ми шклемпу, увати ме за нос, широк ти је избор, ако ће ти лакше бит, само више не помињи!
Е... вели она, е... шта сам ја свашта за тебе слушала, доклен нијесам дошла... Свашта ли сам чула, лијепо ме је страг за прву ноћ био... Слушала си што си слушала, ође зачепи уши, нећеш ти командоват! Ја сам мушко још који дан, ја гаће дријешим, па ћемо по моме! Аха, вели, видим да си мушко... Видим, вели, мушкарчина! Виђела, не виђела, питај кога оћеш. Ево ти бабе, па провјери. А што, да ти нијеси мушко, другарице? Ја...? Е, таман ти! Нако си се поставила ко да јеси! Па ја нијесам ни рекла да јесам... Богоми и да си рекла, исто би ти било! Е, шта су мене свашта за тебе причали, ц, ц, ц... Веле да си опасан за жене, да си муња небеска, огањ живи, да си гром у нек ствари, шта су свашта налагали, боже, боже... И јесам опасан! Аха, вели, видим како си опасан, видим колико си муњаст, па поче да се смије! Закикота ми се жива жена у кревету! Ма слушај ти, полуђег, ма слушај ти: немој сад да ти главу развалим, немој сад да те у кости уватим, па да видиш каки сам! Богоми, ако те за шију доватим, кевкнути нећеш! Опаучим ли те једном, мораћеш с родбином главу тражит! Не знаш ти изгледа ко сам ја!
Таман се ми завадисмо, љепота божа, кад Зељо с пода укључи: Стрико, јеси ли га начинио? Јесам Зељашу, јесам јадан, како нијесам, ево само да му главу завршим, па је готово! Само још неке ситнице да поправим око носа и уста, тун је, срећо! Онда сам усто и реко: Е Зељо, сад си најебо! Сад си Зељашине мој! Пришо сам му, па кад сам му сашио силет, кад сам му шамар одвалио, мислио сам: Оде глава! Оде, реког, убиг црно дијете! Због туђег женског дао своје мушко, ками ми упамет! Како удариг Зеља, залелека Јовиша: А не мене стрико, а не мене, нијесам ја Зељо! Ја сам, Јовиша, Зеља гађо, не били се мијењат! А слушај и ти Јовиша: немој сад да и тебе нешто нађем, мало ће ти ово бит! Знам да си и ти нешто крив, знам да вазда неки кастиг начиниш, па се примири! Богоми да те чоек по вас сан бије, има зашта!
Врнуг се у кревет, криви се Јовиша! Криви се, уши проби! Ма слушај Јовиша, устанем ли ти, нећемо сјутра знат чији си, јеси ли чуо? А ко да сам знао? Знао сам да ми је од брата, а од којег, нијесу ни они, а не ја. Примири се, јекће помало, ал се исто примири. Ш њима на лијепе мош само камењем да се гађаш, ништа друго. Шта је ово, мислим се, свак ме зајебава, вас сам ван себе, ко да мечка у кревету игра, ко да циркус гостује, кад она вели: Боже, што си ми лијеп прстен узо! Што ми се допада, што ми је мио, што је прелијеп, нећу га скинут доклен сам жива. Никад га изут нећу! Реко: другарице и тебе и прстен ми је отац биро, па се сјутра ш њим расправи, ноћас није ође, на покајању је. Ако ти се допада, допада, ако ти се не допада, нек ти узме други. А то да га нећеш скинут, да га сазут нећеш, како оћеш. Да ти га нијесу са сто чуда на прс набили, скинула би ти њега брзо, видим ја кака си ти што се скидања и сазувања тиче. А кад иначе лијежеш, живота ти? Што? Питам бона кад лијежеш, не питам војну тајну? Кад си лијегала доклен си код оца била, оли ми рећ? Зажмурите ли ви у кућу икад, а? Спаваш ли ти икад ил по сву ноћ џеџиш, живота ти? Свашта, вели она, свашта... Боже ти помози шта ти питаш...?! Питам кад сте у кућу лијегали, па одговори, ако оћеш! Око девет сати смо сви лијегали. Утрнемо лампу, па легнемо. Па што јадна не спаваш, видиш ли ти које је доба? Што не спаваш, како мислиш зору на ноге дочекат? Пробам, вели, па не могу... А склопим очи, свашта ми сијева кроз главу... Ма немој! Ма немој! Види, види! Свашта ти сјева кроз главу, је ли? Јес, вели, јес баш свашта...


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 2  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: