Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
dejo36 blog

Убићу првог који ми сапун дода да знаш!

  Питам којијем даном се купате? Је ли одређено? Купате ли се суботом, ил можда неђељом? Како је ли одређено, ништа те не разумијем? Шта суботом и неђељом? Ми се купамо по потреби, за крупније свеце и за Нову годину, ето кад!И оно, је ли? И оно! И оно, вјероват мого нијесам, и оно, је ли? Јес, ни пет, ни шес вели, и оно! Пи, срам те било! Пи, срамоте! Уууу...кастига! Из наке куће, од накиг људи, наку браћу имаш, па ти оно пада наом! Рећу им, а иг видим! Рећ, ево који сам! Рећу им: њој оно не излази из главе! Види, молим те, ко би то реко?! Нико на тебе сујмо не би кад те види, а ти така! Е то што ти сјева кроз главу ноћас гледат нећеш, сад биг ти живот спасио! Лези с миром, за бреспослице се има кад! Мене су рекли, дочека она, да ћемо ноћас да извинеш чињет ђецу... Браним ли ти ја, изненадиг је брзином! Браним ли ти, а? Не, је ли? Не браним, јел тако? Чини шта оћеш, изволте! Узмите гљето, шегу, косијер, блању, узми шта оћеш па прави! Прави, отвори радионицу! Прави, ђељи, зидај, закивај, ако имаш ш чим! Чини шта оћеш, сретна ви работа била! Мене су, вели она, рекли да ћемо ђецу чињет заједно... С ким заједно, умало с кревета пануо нијесам! С ким заједно, анђели жено с тобом! Да нећеш мобу да купимо, а? Нећу мобу, вели она, но ај ти реци шта да чинимо? Је ли ти досадно? Јес. Оли да се циквамо? Оли да се циквамо, паде ми наом? Ако оћеш, ја сам тун! Стојим на располагање, па почни! Не умијем ја да се циквам, а биг... Не умијеш да се цикваш, је ли? Да се цикваш не умијеш?! Не ја, вели, не умијем... Уууу...! Ууу... оте ми се, што си паметна, што си начитана, бистра ли си, аферим! Чу не знаш да се цикваш?! Не знам, вели она, па поче да плаче! Плаче, лије сузе, ко киша да пада. А и ја ти болећ, лак на сузу, па за њом. Ај реко да плачемо заједно, што да не? Ја ти се расплако за њом, па онда она за мном. Жао мене ње, а њој мене! Плачемо ко на гробље да смо! Ражалило нам се нешто, ражалило, зауставит нас немош. Лежимо и јекћемо! Јесмо два дебела сата! Срчемо обоје, све што с очи пани, кроз нос врни, па јопет: јуриш! Могли смо до зоре. Шмркћемо ко два сирота, ко да смо обоје једну мајку изгубили! А дошло ми је жао, плаче, вјешта у плакање, дошло ми је жао, два пута сам помислио: Умро жени муж! Преминуо јој брачно супруг. Несто јој животни сапутник, останула без друга, па плаче! Умало јој саучешће изјавио нијесам! Два-три пут ми се рука трзала да речем: Учествујем у жалости, диван је то човјек био! Мало се у неко доба стишашмо, попушти јека, кад она вели: Е... друкча су времена некад била... Друкча и љепша, велим и ја...
А намирисала се су нешто, мој јуначе, накацупала се су нешто мој куме, намазала се наким чудима, моја другарице, таман ко да су поред мене липу посадили! Не липу, но багрем. Не ни багрем, но ко да си у цркву ушо, па каде каде. Ко да је владика умро! Мирише ми невјеста, мого сам јој сваки комад упаковат, па продават! Реко: другарице, најебали смо, а сване! А сване, а се сунце помоли, пиши пропало, готови смо! Моли се богу још који сат, после нећемо имати кад! Што смо готови, што да се богу молим, упитује. Виђећеш што, кад сване, па почну на нас челе да слијећу! Намирисала си се, немош двије године извјетрит! А допада ти се, је ли? Како да не! Како да не! Допада ми се оћу дроб на уста да врнем! Саушто су те то намазали, живота ти? Ђе нађоше да те тако накаде, живота ти? Тебе ништа не ваља, вели она, ништа ти потаман није, нисушто задовољан нијеси, па се јопет наљути! Наљути се, а зашта, појма немам. Ај реко да се не свадимо прву ноћ свака два минута, имаћемо кад, па завикаг: Чекај бона, и мене су измили! И мене су орибали, уши су ми вимом прали, троје ми је ђеце купало! Свак из куће је за понешто био задужен. Свак, а баба за инспекцију! Тежа ми је инспекција од купања била! Да је видиш кака је кад у инспекцију дође, сад би за мном заплакала! Купају ме, да извинеш, ево седам дана, сваки дан по четири пута! Сваки божи дан ме у воду гњурају, полуђег! Таман ко да сам пловка! Исто ко да рибу ли жабу жене! Ако нијесам иљаду пута помислио да ти гњурца за мужа траже, не помако се! Од кад су те споменули, ја ти из воде не излазим! Не, нако кад лежем! Милија ми је ноћ била, но ишта на свијет! Ноћу сам једино на копну био! А устанем они у воду са мном! Баце у воду, па после циједе! Роним седам дебелијег дана, на муке сам друго! Ђе гој ме угледају, које ме гој види, залије ме водом! Шта да ти речем, нако да је вазда једно за мном с пуном кантом ишло. Више сам ти се овијех дана најео сапуна, но ишта на свијет! Доручак, ручак, вечера! Вјерујем да га још иза зуба има! Не знам оли ми вјероват, ја тебе не биг, а и зубе су ми прали од јутра до мрака! Набавили четку, па стружи! Шес дана ми је крв из десни ишла, шес дана ми је лила, доклен седми свико нијесам! Једно ме вазда држало, друго ширило вилице, а треће зубе рибало! Ако нијесам мислио да ће ми и цријева испрат, не мако се никад више! Велимир ми је извадио два најздравија зуба, веле: Љепше ти је без њиг, не стоје му добро! Вади! Ако се нијесам бојо да ће ми једну руку жртвоват, задње ми било! А сви зуби су измивени, само што откувавани нијесу! А најео сам се, велим ти, сапуна и помада, ко ми иг више икад у живот под нос тури, нек ми јебе оца! Убићу првог који ми сапун дода да знаш! Кад она вели: А и мене нешто мирише, мири нешто, осјећам ја... Нешто мири, мири, ц, ц, ц... Како нећеш осјетит, сестро мила, како нећеш осјетит, и да носа немаш чула би, задњи пут су ме колоњском водом опрали! Окупали ме у њу, па ти види! А што ја волим, настави она, што ја волим да се купљем, што ја волим да се плачем и исплакујем, што ја волим да се заливам, вјероват немош. Е, зајебаваш, а? Ћосаш; јел де? Не, части ми, но баш волим! Волиш да се купаш, не спрдај се, свега ти! Не спрдам се, но волим! Да не волиш и зубе да рибаш? Волим ујутру! А устанем, прво њиг орибам! Кога, здраво била? Зубе! Зубе? Е! Свако јутро? Свако! Држи ли те ко? Не нико! Уууу... мене су рекли да си ти здрава жена, да си нормално и морално чељаде, да ти ништа не фали, а види....?! Е, волим, ко да ништа било није, настави она, волим то је чудо једно! А кад се ви ође купате? Како кад? Ђецу кад уватимо, ето кад! Не питам то, но којијем даном,? Шта којијем даном? Питам којијем даном се купате? Је ли одређено? Купате ли се суботом, ил можда неђељом? Како је ли одређено, ништа те не разумијем? Шта суботом и неђељом? Ми се купамо по потреби, за крупније свеце и за Нову годину, ето кад! А ја, вели она, волим да се окупам једном у неђељу. Лажеш, па да ти је бог ујак! Не лажем, но једном неђељно... Е, то отпиши! То кући остави! Што си пливала, пливала си, што си ронила, ронила си, што си се плакала, плакала си се, купала си се што си се, купала, ође неђељно нећеш! Нијеси башча да те заливамо! Нијесмо ми за мене пловку просили, но жену ако нијеси знала! Да ми је требо водоземац, да ми је риба требала сам биг је уловио, бацио биг динамит, па шта испане, не биг оца и Тодора упомоћ звао! Одвићу ја тебе од такиг навика, ово ти је поштена кућа! 


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 2  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: