Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
dejo36 blog

Твоје су лијепе, обље су праве ко сулунда&

 Боже, што ти имаш дивне и фине ноге...! Боже, што су лијепе! Тун ме мало освијести, дођог себе, па завикаг: Моје су, другарице, па каке су, таке су! Знам каке су, па нека су! Ако ти не ваља, пољуби па остави! Знам да сам ко шкотски генерал у сукњицу, а шта могу Чу лијепе? Криве и длакаве, а шта да чиним? Твоје су лијепе, обље су праве ко сулундари, а моје су ваке, каке су! Слатка жена, брате мили, слатка што јес-јес, мого си је комотно у теглице паковат па продават. Да се није цукра прије спавања најела, да се медом није намазала забога? Задимила мене глава, пукћем на сваку сттрану, само што не зањиштим, кад она вели: Боже, што ти имаш дивне и фине ноге...! Боже, што су лијепе! Тун ме мало освијести, дођог себе, па завикаг: Моје су, другарице, па каке су, таке су! Знам каке су, па нека су! Ако ти не ваља, пољуби па остави! Знам да сам ко шкотски генерал у сукњицу, а шта могу? Чу лијепе? Криве и длакаве, а шта да чиним? Твоје су лијепе, обље су праве ко сулундари, а моје су ваке, каке су! Ма нијесам се ја добро одразила, вели она, нијесам шћела да речем да су лијепе, но да су оне мене миле! Моје ноге тебе миле, је ли? Таман твоје! Е не лажи, мислим у се, не лажи, нијесу ни власнику а не тебе! Мало се тун споречкасмо, а иначе лише заплекавања срамотно не чинимо ништа. Запетљали ноге, ништа друго. Ја турио руке на врг главе, скрстио прсте, нек се виде ђе су, злу не требало. Уждије ли ко лампу, нек се види ђе је ко! А ознојили ми се, цури вода ш њиг, цури с главе, лежимо тако, не сујмам ја ништа, кад ми нешто зачепи уста! Шљап, зачепише ми иг! Порва се неко, јуначе са мном, појака се нака сила! Ма кога то јадна оћеш да удавиш, на кога си коптисала, кога си то напанула знаш ли? Коме дисат не даш, шта то оћеш, живота ти? Једва је некако одгурај, кад она јопет: пљос! Шљапну ме, заљепи ме устима, реко: Ова уједа, бог те јебо!
Види ти, реко сам јој, слушај добро! Немој се са мном у кости ватат, знаш ли ти с киме си се појакала, знаш ли ти да су и већи на мене падали? Ништа пробат немој, јер ако те ја преко паса стегнем, ако те уватим, предвојићу те! Ништа она, ама баш ништа, но ко да уши нема обатиснула уза ме! Да је није страг ошта, да се није препанула, забога? Ништа она, но закољодавила, преврће онијем оком, кружи по васиони ш њим, па чини: Фљас! Аууу... сјетиг се ја, ово је она почела да ме љуби! Почела да ме пољубљује! Заљубила се жена свега ми у мене! Е мене љуби, ево шта ме гледаш! Што мене, је ли ? Што је јад у главу знао, оклен знам?! Ништа она, но мало по мало, па: Цмок, па фљас, па шљап, па пљус! Чуће, вичем ја залуд, не давај узбуну, не пљоскај из свега мозга жено божа! А она ништа! Кад узима ваздуг, исто ко да га срче! Уско јој грло, на кашику си јој га мого дават!
Бранио сам ти се ја, бранио вала доклен сам могао, бранио, све доклен се у кости уватили нијесмо. Кад смо се скопали, кад смо се у кости уватили, кад сам ја оварисо да тун не треба нека велика школа, настану лом! Земљотрес се створи! Умало је удавио нијесам. Неколико пута сам помислио: Ова је била, што је била! Ујутро у сандук закуј, па назад оцу. Кад оћеш, мој побратиме, ништа њој! Јака и она у кости, бог те јебо. Колико ја јуриш на њу, толико и она јуриш на мене! Ма чекај, мислим, чекни мало, те ја стисни! Стисни ја колико ме дамар служи, стисни колико ме живот носи, кад оћеш, стисну и она! Стисну, јуначе, рво сам се с млогима, ал с ваким чудом никад до сад! Реко: вала ћу те обалит, обалио сам и јаче од тебе на леђа, дако некако и тебе ногу поплекам. А пануле јој, да извинеш прси, таман на моје прси! Пануле јој, мој побратиме обље прси, узеше ми снагу! Занемоћо ја, занемоћале ми руке кашику држат не би могао! А немам зашта ни да је уватим, да је обалим, па ми паде наом: има гаће, држ се за њиг! Тун ти је Горчило једина шанса! Скупи снагу, стисни вилице, напни мишице, уватиг је за њиг! Скопаг је за гаће! Повуци из свега мозга, учиње нешто: фрррр, одоше у комаде. Останула жива жена без гаћа! Оскочила ластика па право, бабу у главу! Треба ли ви ово, пита баба, исти минут! Ако не треба, ваљаће, па се ушуће. Останула жена, велим ти без гаћа, без иђе ишта на се, нема на њу ниђе крпе, па се припила уза ме! А мене ти нешто пресјекло подно стомака, нешто ме поткочило, лизне ме пођекад језиком, ко батеријом да дира, па се рад тога прикрпио и ја уж њу. Прислонили се једно уз друго, заљепили се, зашили се, а турили уста на уста, па шиштимо и свирамо кроз нос! А пасују нам уста, вјерово до сад нијесам, пасују вала ко да нам је ко мјере узимо. Не пуштамо се, но се затресли ко у грозницу да смо. Бранићу ја њу, пада ми наом, а ако знам од кога, не мако се. Олабавиле ми се руке, ја оћу ш њима тамо, оне оду амо. Осјећам шта су наумиле, а ништа им не могу. Спушти се десница на једно срамотно мјесто, изгуби се! Како моја направи кастиг, направи и њена! А она сва фина, свилена, размиљели ми се прсти, ватају кругове, ко оро кад вреба, такну, па одмакну, миле све ко баш иг брига, ко у госте дошли, ко никоме ништа, ко: ако знамо оклен ми ође, јад нас знао...
Дира ти и она мене, мој јуначе! Све је то ишло и некако, све је дослен и било поштено, доклен ја из свега мозга, онолико колико ме глас служио, не завикаг: Благош менеее!!! Благош, благооошшш!!! Како ја завикаг: благош мене, учиње нешто: Пук! Запјеваше пијетли, и отада ти имамо Милутина! Сад му је прва година, догодине ће, ако бог да, друга, па онда трећа, све доклен не дође до седме и крене у први разред, а онда нек броји сам, па је ли?

Крај


MIODRAG KARADZIC - PRVA BRACNA NOC


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 1  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: