Penjali smo se uz stepenice a da nismo progovorili niti jednu reč. Trojica braće ispred, trojica iza, sa moje desne strane ona a sa leve najstariji brat. Bio sam opkoljen sa svih strana i osećao sam se kao neprijatelj francuske revolucije koga vode na giljotiniranje. Imao sam i publiku u vidu sredovečnih domaćica koje ovaj prizor ne bi propustile ni za šta na svetu i ovu čudnu povorku posmatrale su iz topline svojih domova, kroz onu napravicu, popularno nazvanu špijunka.

…

Опомиње на незаборав.

Проналазећи пут кроз слепоочнице

Смешта се на место

њој припадајуће.

У крило подсвести.

Несан мој

И нежеља твоја

Руку под руку

Као једно дишу.

Другују пресецајући чворове

Заборава које сам

У ненадање свезала...

„Neje si pala kiša danas“ prenuo je iz razmišljanja glas nepoznatog muškarca četrdesetih godina. Iznenađena ništa nije odgovorila.

„Reko', neje pala kiša danas. Znajete li kol'ko je sati?“

Pogledala je na mobilni i odgovorila.

„Nekog si čekaš m?“ Muškarac je imao nadoljivu potrebu da nastavi razgovor.

Devojka nije odgovorala.

„Zošto nećeš s mene da razgovaraš. Mnogo mi se dopadaš. Uvek sam si sanjao o takvu devojku sas plave oči kako more...“

„Molim Vas, ostavite me na miru, ja Vas ne poznajem...“ reče devojka.