Jedne od drugih, ušuškane u svoje živote u kojima je falilo ovako nešto, neuhvatljivo, a

preko potrebno. Da stvori još veći strah koji golica vrhove želje, koja je duboko

zapretena, iza bezbroj velova stvarnosti. Ne bih joj ni dala na površinu, poslednja je na

mestu naših htenja, mnogo je toga ispred, mnogo osmeha koji me posete kad pomislim na

tebe. Dovoljno mi je da znam da si tu negde, da me toplina tih očiju prati, na neki način.

Možda je sada teže reći ti neke stvari, jer…

• DAKLE TI BI DA RAZGOVARAŠ SA MNOM ?

• AKO IMAŠ VREMENA – ODGOVORIH.

  BOG SE NASMEŠI

• MOJE VREME JE VEČNOST. ŠTA SI HTEO DA ME PITAŠ ?

• ŠTA TE IZNENAĐUJE NAJVIŠE KOD LJUDI ?

  BOG ODGOVORI :

• ŠTO IM JE DETINJSTVO DOSADNO. ŽURE DA ODRASTU, A POTOM BI ŽELELI DA PONOVO BUDU DECA. ŠTO TROŠE ZDRAVLJE DA BI STEKLI NOVAC DA BI VRATILI ZDRAVLJE. ŠTO RAZMIŠLJAJU TESKOBNO O BUDUĆNOSTI, ZABORAVLJAJU SADAŠNJOST. NA TAJ NAČIN NE ŽIVE NI U SADAŠNJOSTI NI U BUDUĆNOSTI. ŠTO ŽIVE KAO DA NIKAD NEĆE UMRETI, ONDA UMRU KAO DA NIKADA NISU NI ŽIVELI.

  

Dobar dan, dobri ljudi...

Onomad mi u klubić pristiže informacija da nam se naj blogerka nešto pokunjila. Upitah- čekaj, koja je to? Pa kako koja, ona samozvana, ista... Aaaa, rekoh, nisam znala da se još drži tog maglovitog trona, virtualnog. Potom, zapitah se KO je zaista zaslužio da ponese tu imaginarnu titulu-i nije me mrzelo da malko…