Setao sam po beloj liniji.
Osecao sam se fantasticno.

Po najlepsem vremenu sam nosio kisobran.
Smejali su mi se..
A ja sam setao ponosan.

Zaista sam voleo da setam sam.
po osamljenim ulicama, kraj vode, po danu, u svitanja..
govorili su da sam cudak, da normalan nisam.
Sve to kao da ih je plasilo.
Svejedno, cunjao sam da bih bio to sto jesam.

Crtao sam, pisao sam pesme..
To kao da ih je vredjalo.
Sanjao sam, skitao, a to se ne sme..

Voleo sam da posmatram kisu.
…

Pogledaj me, da se stopim.
Odgurni, da znam da ne zelis.
Kreni, da upoznam beg.
Razmisli, retkost sam.
Zastani, zazmuri, pozeli.



Idi. Otisao si.

Pocepani listovi...pogledi u nedogled....nema me...ni u jednom kutku ne pronalazim sebe. Nema mi olaksanja,do vazduha ne dolazim. Lupila bih celom i ivcu stola kad bih znala da krvariti necu. Zato prestajem da gledam, jednolicno, bez smisla...

Kako je covek cudno stvorenje, nisu dovoljni pokreti da bi…