*Zima. Stud. Deda i baba sedev pored šporet u kujnu i sećav se kako je bilo pre 70 i nekolko godine kad su bili mladi,kude su isli, kako su se upoznali, kude su se srećali...
Deda:" Babo, aj, se igramo ko da smo mladi! "Baba pristane...dogovorev se da ponovev prvi sasatanak, kude Moravu, kude je on čekaja nju....i deda otide ,baba ostane da se spremuje.....posle dva sata doodi si deda doma premrzja, pomodreja, baba sedi pored šporet i plete čarape...Pituje on nju zašto neje došla na sastanak.
Baba odgovara: " NE ME PUSTIŠE MOJI "

*Poveja Vranjanac devojku na romantičan…

Jedva cekam da te vidim...
Da ti pricam koliko mi znacis.Da stavim milion poljubaca na najsladje usne...
Toliko reci zelim da izgovorim za tebe...reci
najlepsih,najsladjih,bezobraznih,ceznjivih...reci ljubavi,pozude,neznosi i strasti...
Da te volim...usnama ,rukama,bedrima,jezikom,celim svojim telom i bicem
Najvise...Najsladje...Najlepse...onako kako znas da umem...onako kako voli zaljubljena zena...

Zelim da mi budes veliki meki oblak u ciji cu se zagrljaj ususkati svaki put kad mi trebas
Zelim da budes tu,uvek,da me ne das nikom i da me cuvas od svega...
Trebas mi...

Samo sam " TVOJA "

Ako se u mladosti
nismo sreli
a imali smo volju
i žarko smo to hteli

Pa nas maler potera
i u staračkom domu
i na sudnji dan
ja padnem u komu

Nemoj da mi se
depresivno ponašaš
veruj mi, jedina, moja
večnost će biti naša

i celu ćemo je potrošiti
na ljubav i strast
i zauvek ćemo imati
vremena samo za nas

Samo budi strpljiva
dok sam ja u nesvesti
jer život je kratak
brzo ćemo se sresti..

Te tvoje ruke prljave od dodira
samo su jos jedne
u nizu beskraja,
ponekad mi falis, al' to je samo
ponekad,
da se lepog odreknem
i ja sam to navikla.

Nemas mi sto reci, znam te,
dobro znam.
Isti si k'o svaki, lep, bez duse
bezosecajan,
i uzalud se lomim svaki put
i prastam.
Hoce, eto, uci u ovo srce svasta.

Te tvoje ruke neka te odvedu,
nekom ko je jaci, pa ga lomi, boli.
Odavno ja sam sasvim u redu,
izbegavam da placem.
Izbegavam da volim ....

---

U mojim ocima stojis veliki
Kao nekad u prvim danima ljubavi
Koliko god nisko da se spustis
Od tebe veceg necu videti

Posle svih gresaka,postupaka pogresnih
Hladnih dodira i reci,tvojih zajedljivih
Pored toga, sto odlazis
Ti idalje jesi onaj,koga postujem i volim

Ja znam da vredan nisi
Znam i da bolja sam od tebe,to vide i drugi
Ali ja ipak sve to cuvam u sebi
Jer jos te svim srcem volim

Sutra kad vec danas davna proslost bude
Shvaticu da dobro je sto vise nisi tu
Sutra uvece kad sve oko mene utihne
Pozelecu da se ugrejem u tvom zagrljaju

Ja znam da dalje ici cu
Ja znam da tesko bice,ali moracu
Samo ,da se pomirim sa…

Laku noć divnim očima...
Laku noć zvijezdama što svijetle mi put,
i ovom mjesecu, sjajnoj žarulji nebeskoj.

Laku noć kapljicama rose što čelo mi diraju...
Laku noć kiši i slapu na potoku
što nikada ne zaustavlja svoj tok,
neumorno žuboreći glazbu usnuloj prirodi...

Laku noć umornim nogama...
Laku noć svim mojim stihovima,
što mislima vrludaju kao brodice u oluji,
tražeći trenutak kada će opet
na mirnom moru iznova zaploviti...

Laku noć svim mojim prijateljima,
pa i onima što nazivaju se takvim,
iako ne znaju obraniti tu čast,
kada oluje poruše sve na mojim njivama,
i ostane samo blagi povjetarac,
što nosi pokidane niti slomljene duše...

Laku noć svijetu bez ratova,
i čovjeku širokog osmijeha...
Laku noć violinama što sviraju…